Grešila jesam.. davala prostora svima i svakome, i onim nebitnim i onim koji vredni nisu bili ni moga pogleda. Ubacivala ih u moju glavu i srce tek onako, iz inata. Priznajem, grešila sam. Evo sada stojim pred tobom glave spuštene, ali osmeh titra, vidi se, ne mogu ga sakriti. Stojim i priznajem, grešila sam, i to ne malo..
Htela sam da od njih pravim tebe, htela sam od njih tvoje reakcije..
Zato mi nisu ni valjali, zato sam se durila .. Priznajem ponizno, svaki je bar malo podsećao na tebe, na svakom sam bar deo tvoj prepoznala.. osmeh, reakciju, nešto što je zaličilo.. Ali samo zaličilo. Zato sada stojim pred tobom ogoljena i priznajem.. nisam bila u pravu, grešila sam.. svi su oni samo smesna prašina bačena u oči ..
A ti praštaj, skloni mi pramen kose sa lica, kao uvek i nasmej se .. i ne govori ništa, samo me zagrli kao uvek kada grešna ti se vratim ..
