Jasno je meni da mi nije mesto među vukovima – reče Dostojevski. Ali ne slažem se, gde ću se jače osnažiti nego među njima, gde ću naučiti, gde ću zapamtiti, gde ću preboleti, gde će me više boleti?
Tu baš među njima, kada me po ko zna koji put razapnu, pokidaju.. kada me opet izujedaju i oslabe, kada me ostave i ignorišu, kada me samo prođu i ne omirišu.
Tu jedino mogu da se naučim i osnažim, tu samo mogu da se uzdignem i opet vaskrsnem. Samo iz boli i među njima mogu se opet roditi, samo tu, ma koliko stradao, i ja mogu da postanem vuk.
