Umorila sam se da te čekam, da ti vidam rane, da razumem.. Umorila sam se da te čekam i da gutam sve tvoje laži.. Dosta mi je, ne mogu više.. Moraš me razumeti, nisam ja da budem druga. Jednostavno nisam.. Ne mogu ja mirno da sedim i da ne reagujem, žao mi je. Nisam ti ja za te tvoje igre. Vrlo prosto, ti si valjda navikao, tako živiš, godinama na dve ili više stolica. Umeš i da lažeš i da varaš, prolazi ti to.. Valjda tako živiš i tebi je to normalno. Ali nisam ti ja za to, ne umem ništa lažno a ni tajno. Ne znam..
Šta ću ti ja ako ćeš me kriti, ako ćeš kući se lažno smejati.. Idi ti kući, bolje je.. smej se, makar i lažno. A ja ću svojim putem, možda trenutno bez osmeha.. Ali kad se nasmejem trudiću se da bude stvarno i od srca..
