Ćutim, počnem pa obrišem, napišem pa pocepam. Ćutim i dalje, mislim, opet našvrljam, pa ne valja.. Ništa nije dovoljno dobro. Nisu prave reči, nisu dovoljno jake. Fali nešto, nešto tu nedostaje. Ponovo pišem, čitam, pa obrišem. Ne vredi, ne može..
Koje su to reči što ih tražim?
Koje su to reči što bi opisale nas?
One koje na papir ne staju, iz olovke ne izlaze, u knjige ne idu.. To su one o kojima se ćuti, koje se ne spominju.. samo po nekada prošapuću se. Kao i sve drugo što je zabranjeno.. tiho, oprezno, kradom.
