Smiraj često zamišljamo kao neku tugu, potištenost.. jer tada smo kao mirni, tihi, krotki. Ali to nije to.. to je depresija, jer smiraj nikako nije bol, a još manje tuga. U tom stanju mi prihvatamo sebe i svoj život, sa svim onim nedostacima. To je ono kada znamo svoje mesto, kada smo svesni svojih slabosti, svesni istine.
Kada prihvatimo koliko možemo!
Smiraj je život u istini na čvrstim nogama, kada jasno vidimo ko smo i koliko možemo. Kada ne krivimo sebe, ne zameramo sebi, već prihvatamo i volimo sebe baš onakve kakvi smo.
Smiraj je naša mogućnost prihvatanja istine života.
Smiraj dobijamo kada nas više ne zanimaju obmane koje nam se serviraju, nameću bilo društvo, sredina, običaji, ljudi ili savremen način života ..
