Kada bi jedan stari “kec” umeo da priča.. E svašta bi mi čuli, da zastava 101 samo na kratko progovori.. Od vožnje po celoj Jugi, od Vardara pa do Triglava.. prepričao bi odlaske na mora sa punim gepekom svega i svačega, šatora, dušeka, roštilja.. pa vikende na selu gde još asfalta nije bilo…
Pa kada se opere i ulicka, pa pravac u svatove, a na njemu se vijori peškir, a bogami i ćebe na haubi stoji sa sve poljskim cvećem. Ih kada ga pozajmi braca, odmah trećom u grad sa devojkom. Kažu bio jedan parking gde su se svi iza deset uveče parkirali.. sa curama. Sve kec do keca, nisam razumela tada zašto..
A tek kad ga uzme kum da pretera veš mašinu, a pijani teča samo da skokne tu blizu, do vikendice. Terao ga i komšija sa sve trudnom ženom, do porodilišta. Zamalo da se u njemu rodi mali Lazar, al “kekan” bio brži, pa stigoše..
Sirena mu piskava a jaka.
Krenemo u selo nas četvoro sa sve tetkom i njenom decom.. ih veliki je on, ima mesta, viče majka moja.. a mi sedimo jedni drugima u krilu, al ima tetka i staru sudoperu.. pa da se ne baci. Valjaće, hajde tovari je na krov. Leži stari stojadin, duša mu pipa put, ali vuče uzbrdo. Zima, led a on po obroncima planina kliza i šlajfuje, ali ne odustaje.. i opet stigosmo.. Leti vruće, pakao, a ćale samo njegov prozor otvori. Kaže ubiće nas promaja, jer znojavi smo svi.
Ćutimo, a kec ide, kuva on kuvamo mi.
Ujak se ženi, pa ga zajmio da po ujnu pođe, a mi deca ga pre toga ribali i glancali. Stasao mali od strica do vozačke, pa sad ga samo merka.. ih da mu je krug dva! Dao mu ga moj ćale, sagoreo mu prvo lamelu, a posle ga terao stalno.
Čim ga braća dograbe pakovali su u njega društvo, ni Bog dragi više ne zna koliko. Jednom nam se kleli, al’ da ne čuju matori, da ih je 13-oro stalo. Vozali su se i vozali.. i devojke, i žene, a bogami i švalerke.. Znam ja sve, sve sam tada čula.. oni mislili mala sam.
Eh kada bi samo stari kec umeo da priča..?
