Pišeš tuđe priče, može li se to? Pišem ja i tuđe i svoje, nema nijedne da ne umešah sebe.. Jeste ona tuđa na početku, ali prođe kroz mene, provuče se kroz moje filtere, osetim je u srcu i duši. Zaigra mi u stomaku i odstoji u glavi..
I onda nije više tuđa, postane malo i moja.
Dam joj deo sebe, ubacim, promenim, dodam i zaliči i zamiriše bar malo na mene. Prozivim je kada zažmurim i znam je, poznajemo se kao da sam bila i ja tamo dok se ona odvijala. I ako nisam i nije moguće to, jer nisam mogla biti u svakoj kada su je pravili, ali eto me kada je se ponovo rodila, kada je opet nastala, kada je izašla na papir.
Nasmejem se stalno dok to objašnjavam, dođem k’o babica što donosi na svet tuđe priče..
