Jedan beleg iznad usne još pamtim. Sećam mu se oblika, podseća na jedno slatko voće. Namešten tako da ti odmah pogled privuče. Taj beleg i sada mi se u snovima vrati. Često ga tražim na licima drugih ljudi, a kada ne uspem u tome, onda očima šaram po predmetima, živoj i neživoj prirodi, po raznim drugim stvarima.. pa upoređujem oblike u svojim mislima.
Radujem se kao dete kada nađem u nečemu neku sličnost..
Nikada ništa mi se nije tako brzo dopalo kao taj mali deo drugačije kože iznad nečijih usana. Sećam se kako sam ga posmatrala kada bi mi se te iste usne nasmejale. Volela sam da gledam taj beleg krišom, dok bi njegova glava bila u mom krilu.. Žmirkala sam i gledala ga kada god bi mi taj neko pričao, a moj pogled pravo tu, iznad usne. Kao kakav magnet vukao me je taj beleg u obliku jednog slatkog voća iznad nečijih usana.
Rado bih i sada presla prstima preko njega.. samo da ga dodirnem, nežno, tiho, da niko nikada i ne sazna..
