Pošla je kod drugarice na rođendan. Visoke štikle i kratka suknja, puštena kosa. Nikada nije volela previše šminke.
Hej 45-ti nije mala stvar. A mogla bi se provući 10 ispod. Druže se još od gimnazije.
Na ulasku joj rekoše: “Gospođo, fotografije i selfiji su zabranjeni.”
Pogledala je oštro ćelavog nabildovanog muškarca u crnom. ”Molim?”
“Znate, gospodin ministar je tu!”
“Kakav gospodin ministar?” ljuto je uzvratila.
Ćelavac se nagnu ka njoj i diskretno joj šapnu ime i prezime.
“Jaooj Ćora, ma daj ne zezajte.” Ušla je brzim korakom na splav. Obezbeđenje ostade nedorečeno.
Ćora drug iz razreda… i zaboravila je na njega. Seti ga se kada govori na TV-u ili nekom mitingu i kada mudro klima glavom. Ćorica, sitan i plašljiv, ali oduvek vredan i marljiv. Faks je na vreme završio, oženio se, dobio sina i ćerku, posle postao član stranke. I eto ga sada ministar. Njoj će neko da brani selfije zbog Ćore. Zaboravi, ako nešto voli to je fotografisanje, još kada je ovako skockana.
Unutra je već bilo puno ljudi. Sve poznate joj face, neki su se malo ugojili, neki oćelavili, bogami neke žene su se dobro remontovale. Sise im nisu tako ni u srednjoj stajale.
“Lepo, lepo”, pomislila je. Pozdravljala se sa svima, ljubila i ćaskala. Ljubica se razvodi drugi put, priča Marijani kojoj tek predstoji prvi razvod, kako je to sve ok, malo bude frke ali prođe. Kiza ima tri klinca, ali ima i klinku ljubavnicu. Ana je došla iz Švice, tamo se udala za onog fudbalera. Od srednje se vuku. Debeli Joca na kraju nije oženio još deblju Gocu, ali je opasan IT-jevac i ima puno love.
Smejala se i pričala sa svima. Popila je i koju više, veče je lepo odmicalo. Taman kada se napućila i zauzela svoju omiljenu pozu za fotkanje, prilazi joj onaj isti sa vrata: “Gospođo, mislim da smo se razumeli”.
“Jaoj, mali ajde pali”, prevrnula je očima. Nameštala se i dalje za što bolju sliku, ćelavi je uhvati za mišicu i jako stegnu. Drsko ga je pogledala i samo doviknula gospodinu ministru: ”Ćorke, reci gorilama da se smire da ne bi nastao haos!”
Uglađeni gospodin sa naočarima je samo klimnuo glavom i obezbeđenje se povuče. Slikala se i pozirala. Smejala se.
Posle više od pola sata gospodin ministar joj je prišao i rekao: ”Leno jbt, i dalje praviš probleme, kada ćeš odrasti?”
Gledala ga je i smejala se, “Nikada, neki od nas ne treba da odrastu, zato imamo tebe.”
“Drska kao i uvek”, prošaputao je i prišao joj bliže. Opa, Ćorke je postao hrabar – pomislila je. Sećala se kako je mucao i gubio se čim mu je bila blizu. ”Volim tvoju drskost, i oduvek sam je voleo”, sada joj je već šaputao na uho. Jbt šta je ovo – mozak joj je vrištao, picopevavac se dokopao vlasti, pa misli može sve.
Prezrivo ga je pogledala: “Šta je, još te boli Sarin 18-ti i odbijanje, pa misliš da bi mogao sada na 45-tom da nadoknadiš.” Smejala se, “Ne ide to tako moj Ćorke”, smejao se i on, ali nekako podlo. Bio je sada neko drugi, siguran u sebe. Vlast ti daje tu moć. “Duguješ mi taj ples sa 18-tog”.
“Ne dugujem ja tebi ništa”, bila je oštra. Čvrsto ju je zgrabio oko struka i uneo joj se u facu, osećala je njegov dah na svom vratu. “Ne budali, nismo više klinci”, govorio je kroz zube, “možeš sada sa mnom uživati”. Počela je već da se smeje glasno. Sa tobom nikada. Sve jače ju je stiskao oko struka, toliko da je postajalo neprijatno.
”Gde su ti sada oni tvoji frajeri, nabildovani sportisti, nemaš nikog, sama si”, već je siktao gospodin ministar, “ne luduj, ja ti mogu pružiti sve…”
Kako ne, prolazilo joj je kroz glavu dok se otimala od njega. Udaljila se dva koraka, pogledala ga od glave do pete i izustila “Ja dečake oslobođene fizičkog vaspitanja nikada nisam volela!”
Ćorke se posle toga povukao.
Sedela je sama za šankom i pila dunju. “E Leno, Leno ostarićeš sama, a mogla si gospođa ministarka da budeš, doduše ljubavnica, ali to je u Srbiji mnogo veća titula nego zvanična gospođa.” Još jednom se nasmeja onako iskreno, od srca, “Neka Leno, pametna si ti, vreme je za kući”, prošaputa i pozva taxi…
