Osmeh, kriva linija kojom strah pokrivam. Čoveka kad vidiš da se smeje – il’ je mnogo srećan, ili mnogo uplašen. Bolje da je srećan, al to je ređe..
Obično je uplašen i poseže za osmehom, jer kako ćeš strah oterati nego smehom. Kako ćeš od ljudi i sveta skriti da se bojiš?
Ma kako ćeš i sam sebe ubediti da ti srce ne titra od zebnje. Samo osmehom, samo tom krivom linijom koja ispravlja mnogo toga.
