Broj 13 kažu nesrećan, a meni baš nije. Možda mi nije u inat, ne volim kada je nešto tako… po nepisanom pravilu ili navici. Naučili nas da je broj 13 nesrećan. A što? Ko mu je to dodelio?
Ja baš ne dam da mi bude nesrećan, ništa nije kriv.
Neko smislio da je baksuz, pa sada nosi taj teret na svojim leđima. Svi kao ćutimo i nije nas briga za staro verovanje. Odmahujemo rukom dok govorimo to su gluposti, a opet negde nesvesno ili tajno izbegavamo taj broj.
Okrećemo glavu od njega i pravimo se kao da ne postoji.
Ne želimo ga blizu nas, kao nemamo ništa protiv, ali me ne dotiči. Stara naša osobina, ne tiče me se, ali samo što dalje od mene.
E zato dižem glas, u ime svih brojeva 13, slepih miševa i crnih mački i ko zna čega sve još. U inat mi 13 nije baksuzan. Još mi dođe i simpatičan. Nikada se nisam uklapala, uvek drugačija, iz inata… Sad shvatam da me i ćale nije džabe kao malu zvao Mile-kontraš.
Zato za sve kontraše 13 puta ura!!!
