Ubijaš moju inspiraciju .. ti me voliš i grliš, ljubiš me i šapućeš najlepše reči. Crtaš mi srca, želiš laku noć i dobro jutro. Pričaš mi da sam najlepša i samo tvoja..
Grliš me jako i dugo, ljubiš mi kosu i čelo. U tvom naručju osećam se kao najvoljenija žena na svetu. Kada si mi blizu svet staje, vreme prestane, a planeta se zaustavlja. Ne postoji niko drugi.. samo ti i ja. Pa šta onda tu fali, pitaš se?
Ništa, samo moja inspiracija.
Izgleda ne umem da pišem kada sam srećna. Ne znam da prenesem to na papir. Fali mi tuge, sete, one neke boli.. Ne znam da se nosim sa ovom ljubavlju. Šta li se radi sa njom? I kako se to živi kada te ne boli? Radosti moja, kvariš mi inspiraciju. Ne idu srećne priče, ne razume se to.. A i ja kažem ti, ne umem da ih prenesem na papir..
