Gospođo draga ne ljuti se, ne ljuti se ti na mene što ti ga s vremena na vreme ukradem. Što ga ponekada pozajmim i malo se usudim da se pravim da je moj. Ne ljuti se, jer ja ti ga uredno vratim jos srećnijeg i nasmejanijeg. Bude mirniji i pažljiviji, zar ne?
Fino sam ga naučila da ti se redovno javi, pita te kako si.. da kada je na “putu” donese ti poklon, da vikende koje provede kraj mene tebi i deci obezbedi fin provod na planini. Da ode posle mene nasmejan kod tvojih na ručak, i ne prebacuje ti to.
Da ne džangriza i ne mrači se na tvoje nove skupe cipele. Da ti pohvali haljinu i frizuru..
Objasnila sam mu da ti treba tvoj odmor sa drugaricama, da je ok da decu čuva tvoja mama. Kažem ja njemu da moraš i ti dobiti nešto, dok smo mi u iznamljenom stanu. Zar ne vidiš kako lako pristaje na sve tvoje ideje, čak se složio da vam ćerka ide sa dečkom na more..
Misliš to je tek tako samo od sebe došlo u njemu?
Gospođo moja ne ljuti se na mene ti, neću ti ga ja uzeti.. samo ga malo pozajmim i vratim ti ga boljeg.
Žene smo, razumem ja tebe i treba da se podržavamo, zato sam ja uvek na tvojoj strani. A ti se ljutiš, nemoj.. Ne treba on meni za stalno, dovoljno mi je i ovo. Zato ne ljuti se na mene, jer ne želim ja tvoje mesto, ja već imam svoje.
Malo zažmuri, malo pretrpi, jer imaš sreće što sam baš ja pored njega. I nemoj mi se sada isčuđavati tu, i praviti scene… imas sreće, veruj mi.
A znaš ti to i sama, jer ja ti nikada neću praviti probleme.. Gospođo moja, il’ da kažem njegova, ne brini se neću ti ga ja uzeti!
