Šta je to u čoveku što ga tera da živi život koji ne želi? Da li je to nedostatak hrabrosti da napustiš sve i živiš kako hoćeš? Da li se plašiš šta će reći svet, rodbina? Kako ćeš pred oči roditeljima, deci? Plašiš li se osude?
Misliš li da ti je dobro tu gde si, jer i onako za par godina ćeš doći na isto? Opet ćeš hteti sve da menjaš.. sve ispočetka.. Pa šta?? Menjaj.. Živi kako ti se živi. Dosta si se uklapao i živeo po normama.
Čije su to norme? Tvoje? Nisu sigurno, jer da su tvoje ne bi želeo nešto drugo i očajnički se borio sam sa sobom objašnjavajući baš sebi, da ti je tako bolje.
Tako treba.. Ma ne treba čoveče. Stisni zube i prikupi hrabrosti, pa živi kako ti volja. Sigurna sam da imaš tu hrabrost u sebi, samo se negde sakrila. Potraži je, tu je ona. Pusti ti svet, ljude i sve ostalo. Pusti rodbinu i prijatelje, jer samo ti znaš kad oči zatvoriš i mrak se spusti pa pođeš na spavanje.. samo ti znaš kako ti je i o cemu sanjaš.
Jedino ti znaš šta maštaš i šta želiš. Zato kreni i živi onako kako želiš i kako hoćeš. Ko ti to još može zameriti? A i ako ti zamere, veruj mi svakog čuda tri dana.. Hajde usudi se i počni. Počni da živiš baš onako kako maštaš!
