Pusti mene, ne valjam ti ja.. završićeš kao i svaki sa mnom. Završićeš tako što ću te izdati i okrenuti leđa, a uz to još ću te optužiti da si ti kriv. Reći ću da nisi mi dao dovoljno, da nemam pored tebe ljubav i pažnju, kazaću da sam ti navika i da se ne trudiš.
Znaću da to nije istina, ali trebaće mi bilo koji razlog da bih opravdala svoje bežanje. Ne umem ti ja drugačije. Dođem do neke tačke, a onda ne znam dalje. Sve bih i ne bih ništa, unervozim se, pa brzinski dižem zidove. Ali to sam ti ja. Pitanje je samo dana kada ću naći sebi opravdanje zašto nisam mogla dalje.
Istina je negde u meni duboko zakopana, nisam mogla dalje jer sam sebična i ljubomorna.
Plašim se da ću izgubiti, da ti mene ne izdaš i ne ostaviš prvi. Pa onda po mom starom dobrom pravilu pravim scene i drame i eto razloga, ja ću prva.
Valjda se plašim da ne budem povređena, kukavica sam, jer ne bih mogla izdržati, ni ti bi moja sujeta to mogla podneti. Zato bežim, zato prva tražim razlog. Ne ljuti se, bolje ti je ovako.. veruj mi.
Uvek ću ja tako, u svom strahu da ne budem ostavljena naći milion razloga da tebe optužim, i milion opravdanja zašto sam te morala ostaviti..
