Hladne kapi kiše osećam na leđima, haljina ima takav izrez, čini mi se da samo tu kiša pada. Hladna je, ali to me ne sprečava da ti se predam dok me strasno ljubiš.
Žmurim.. svet kao da ne postoji.. samo tvoje telo blizu mog. Osećam toplinu koja struji između nas, iz grudi kao da ti bije vatra. Znam da treba da pođeš, ali ne puštaš mi se iz zagrljaja. Još samo koji sekund da ukradem, kasno je i oboje kasnimo, znam sve..
Kišne kapi su sve veće, slivaju se onako hladne niz moja mokra leđa. Ne znam zašto ne reagujem na njih. Uvijam se i pribijam uz tebe, možda ne bi li me ona vatra iz tvojih grudi ugrejala. Vrtim kukovima i prislanjam ih uz tvoje, svesna sam da lukavo koristim svoje ženske obline, ne bi li te zadržala još par trenutaka duže.
Stiskaš me najjače što možeš, čini mi se nestajem u tebi.. a onda lagano milimetar po milimetar odvajaš se od mene. Otvaram oči, maskara mi se razmala sigurno, znam uvek je tako. Gledam te i ne hajem za to, smejem se. A ti, vraćaš se da me samo jos jednom poljubiš. Brzinski svojim usnama dodiruješ moje i šapućeš koliko me voliš..
Gledam te dok nestaješ ka svom automobilu. Kiša je sve jača i hladnija. Utrčavam i ja u kola, kosa mi je mokra i naježila sam se. Stresam se od jeze, ali tek je sada osećam dok grejanje od auta duva u mene. Gledam se u retrovizor, naravno razmazana sva.. razmazana i nasmejana. Pogled mi pada na sat, ponoć je odavno prosla, uveliko kasnim.. Baš umeju da prevare ove junske kiše..
