U mojoj devojačkoj kući slavimo u decembru, preslava nam pada s proleća. Preslava vam dođe kao letnja slava. Naša je prva nedelja po Spasovdanu tzv. Mlada nedelja.
Uvek je, kao što joj i ime kaže, u nedelju, ali menja datum. Nekada bude u maju a nekada u junu, ali zasigurno je da cela familija, što kod nas i nije baš mali broj ljudi, već u petak kreće put zapadne Srbije. Kao mali ista je priča bila, svi kod babe na selo.
Njih šestoro deca, a od toga nas jedanestoro unučića. A sada skoro svi imamo svoje porodice, svoju decu, muževe i žene. Pa možete li zamisliti koliko nas je. A tu su još, Bogu hvala, živi i ovi naši roditelji, nekome stričevi, strine, nekome ujaci i ujne, a nekome tetke i teče. Ma teško je i prebrojati. Ali veselo krene već u petak veče. Dve kuće u dvorištu pune, ma šta pune, prepune. Vruće lepinje se peku, torte mute, pečenje na ražnju okreće. Piva, vina i rakije u potocima.. I tako tri dana.
Gledam sada naše klince ista priča, svađa, vriska, ko će sa kim da spava, ko u koju sobu. Na kraju stari jorgani završe na podu, a spava gde kako ko stigne. Svađaju se oko ljuljaške, gađaju jagodama, lome grane od matore trešnje.. sve dok deda ne podvikne. Ali briga njih, eto lopte starom stricu pored glave, dok jagnje okreće na ražnju. Podvikne i on kao.. ali ne vredi, odoše dalje. Sreća pa je preslava s proleća ..
Često nam se dešava da preslava padne na rođendan moje mlađe ćerke. Gle čuda, i moj najstariji brat od strica rođen isti dan, pa mali mrav i njen uja sa razlikom od tričavih četrdeset godina duvaju svećice. A ako porani samo jednu nedelju pre, tada mi sestra od tetke, a dečija tetka duva svećice. Svađa i vriska opet, kako samo njima preslava dolazi na rođendan. Najglasniji je mali bucko od sestre, želi i on takav rođendan. Neće moći sinko, u novebmru si, objašnjava mu baba.. jaoj još veće suze.. pomeri preslavu.. smeha barem nam ne nedostaje.
A kad osvane nedeljno jutro, svi se uznemirimo, deca čini mi se još nemirnija. Gledam ih, isti kao mi, vrište, gurkaju se, ne drži ih mesto. Šššš, tiho s- opominjem ih. Molitva je počela ispred stare ikone, baš kao i zimus, tamnjan zamirisa. Oni muški opet ispred, mi žene iza, a klinci na kraju velike sobe. Vrte se, smeulje.. Pssst – čujem sestru – mir! I utišaše se kao. Čuje se samo molitva, ali krajem oka ulovih bucka, onog što bi da pomera preslavu u novembar, kako sestru vuče za kiku…?
