Jedne čarobne noći, dok su zvezde sijale u punom sjaju, ponudi mi se tvoje srce. Videla sam ga jasno, stajalo je na mom dlanu. Zvezde su još jače zablistale, a povetarac umuče. Smiri se i nastade tišina.
Tvoje srce je drugačije od svih, nisam ih puno ni videla.. ali jasno mi je da je ovo drugačije. Ono je ljubičasto, veće i snažnije. Možda sam malo u tami noći bila iznenađena, ali šapnu mi mesec..
“Takvo srce imaju samo čuvari .. čuvari raja.”
Bilo je i logično, ko bi bolji čuvar od tebe bio. Čuvaš moj pogled već dugo, i nisi me odao nikada.. ni kada zalutam. Možda sam za koji sekund i sebično poželela da ga zadržim, da pripadne jedino meni.. jer tako je drugačije i jedinstveno..
“Vrati, jer tek onda ćeš znati može li ti pripadati.. kada bude slobodno..“ javi se opet mesec.
