Noćas kao da si mi čitao misli, želje .. kao da nas je vodila neka magija pa si mi pričao i šaputao sve što je duboko u meni bilo skriveno. Sve što sam oduvek htela čuti od tebe.
Milovao si me i ljubio dugo, nežno i snažno u isto vreme, a ja sam ti se predavala kao da je poslednji put. A kada je noć već duboka bila, u neko gluvo doba, između najveće tame i zore, prošaputao si mi “ja bih sina, duguješ mi to..”
Srce je lupalo jako, ali sada ne više od naših zagrljaja i dodira.. u isto vreme i vatra i led u meni su pucali.. Ćutala sam skamenjena od staha, a sada kada zora rumeni iznad grada žao mi što ti ne priznadoh… i ja bih!
✨
