Za vuka rekli bi samotnjak, a nije, on za čopor živi i svojim ga telom brani. Krvlju svojom ga štiti.
Vuk je strpljiv i miran, čeka. On te i ne vidi dok njegovo ne diraš. Postaje samotnjak tek kada ga rane i izdaju njegovi, kojima je verovao. Ne osami se on tek tako, jer čopor je ono što mu po prirodi pripada. A u zver se pretvori i samotnjaka tek kada na sebi oseti rane, i to od svojih.. od tada više ne veruje nikome. Tada se povuče i živi sam, ali opet mirno i dostojanstveno.
Vuk ne cvili i ne kuka, ćuti i očima vreba.. oprezan je, ali opet ne dira dok prst u njegovo ne uperiš. On je ponosit i kada se u zamku uhvati sam sebi odgrize nogu, ali nastavi dalje slobodan. Boli i teško mu je, ali nije uhvaćen. Taj glavu ne saginje. Ne robuje nikome, bolje i sam nego u lazi .. ćuti i trpi. Pitam se samo da li noću zavija za čoporom, ili jer ga previše boli, posebno kad svoji izdaju..
✨
