Čudne se priče čuju kod frizera, valjda se tu žene opuste, pa kažu ono što i negde drugde ne bi. Tako je i ova priča potekla iz jednog bg salona.. Devojka već u kasnim tridesetim upoznala je momka preko društvenih mreža. Tu su sličnih godina i interesovanja.
Pa kako to već i ide danas kuckali se često, prvo fino i smerno, a onda kako je vreme odmicalo i njihove poruke postajale su opuštenije. Razmenili su i brojeve, pa su počeli i da se čuju. Idu tako dani i oni kucaju, lajkuju, ćaskaju i svašta još.. Konačno neko normalan, pomislila je devojka. Nakon dva meseca ugovorili su i sastanak. Lep kafić u poznatoj šetačkoj ulici.
Naša junjakinja iz salona bila je uzbuđena, doterala se taman koliko treba. Kada je stigla prepoznala ga je odmah, isti kao na slikama, opušten, pravo muško. Sedeli su u toj prijatnoj letnjoj večeri, išlo im je lepo. Smejali se i pričali, deluje kao zaista normalan momak. Ljudi oko njih su se smenjivali u bašti, a njih dvoje i dalje sedeli i ispijali aperol uz veselo ćaskanje. Zaista veče za poželeti. Tek u nekom trenutku naša devojka iz salona oseti jak tresak u glavu! Nije se snašla, ponovilo se.. U čudu se okrenula, a iznad je stajala krupna razgoropađena ženska osoba. Opet je udarila svojom pismo torbicom po potiljku.
“Kurvo raspala, šta radiš sa mojim dečkom?” izgovarala je.
Nesrećna cura nije znala šta ju je snašlo, gledala je u čudu, prvo svoju atentatorku a potom i momka koji je sedeo preko puta nje. On je bio miran, ni reč nije izustio, ma ni ustao.. jednostavno ni grimasu na licu nije napravio, prepričavala je nesrećna devojka.
A raspomamljena zvanična cura je i dalje vikala i vređala. Bašta kafića, kao i cela ulica je gledala ka njihovom stolu. Ništa našoj junakinji iz priče nije drugo ostalo sem što je i uradila, podigla se, bacila dve hiljade dinara na sto, zahvalila svom kavaljeru i pobegla glavom bez obzira. Dugo je, kaže, plakala, i na putu do kuće, i kad je stigla kući.
Nažalost, mi u frizeraju smo se dugo smejale, ali moramo priznati, nije smešno. Zamislite samo sebe, ni krivu, ni dužnu, u takvoj poziciji, a on slabić nije ni rekao da ima devojku, verenicu ili sta već.. Smeh u salonu je prestao, a ja se pitam kako to da su ženama one druge žene krive, jer ih njihov muškarac gleda? Svašta… baš svašta se čuje u frizerskom salonu!
