Da li ona to voli da pati? Stoji u vešu ispred ogledala i gleda se.. posmatra svaku neravninu i boru na telu.. “voliš li da patiš? “, izgovara sebi na glas. Pored muža koji je obožava ima i ljubavnika koji je mozda još više voli. Ljubavi i pažnje ne nedostaje.. ali dosadno je to.. oduvek je volela one nedostižne ili one koji nešto vrdaju, beže ili lažu. Jer ako ne pati, to nije ljubav. Ako nema trzavice, svađe to nije onda prava ljubav. Kako li je došla do toga? Ko ju je tome naučio?
Obožava takve filmove, može ih gledati po sto puta, i plakati.. voli tužne romane, pesme.. ako ne boli nije ljubav. Ljubav mora da boli – u šali to govori čak i deci. Kao u šali, a ustvari tako misli. Oduvek je morala imati ljubavnika, jer drugačije nije zanimljivo.. mora da krije, muči se svađa i na kraju da pati.
Sve ljubavi su joj bile svemirske i sve prave.. to je to, sudbina.. a onda za par meseci puff, kraj.. i ostaje razočarana, tužna, nesrecna.. i onda pati.. patetiše i tako mesecima, pa onda novi krug. Sudbinska velika najveća.. ma nijedna nije bila kao ta sada nova ljubav.. i isto sve.. kao preslikano.. sama pravi dramu i scene.. sama se vozi u svom filmu.. drugačije ne valja.. pa da valja ne bi to ni radila.. jer ima muža koji je voli, daje sve, trudi se.. ali zaboga gde je tu ljubav, romantika, drama.. nema, to je dosadno.. nema strasti zbog koje se umire..
Evo i ovaj novi ljubavnik.. pih, sličan je mužu, tu je voli, piše, kucka.. čini joj se, postaje dosadan.. treba joj nešto jače,snažnije.. ludilo neko, da boli, da puca..
“Volim li ja da patim?“, pita se i gleda u ogledalu dok joj srce ubrzano tuče, jer stigla je poruka od one osobe zbog koje je sebi dušu izjela.. zbog koga je noćima plakala i vrištala, pravila mu scene.. čekala da se razvede i obećavala da će i ona .. očigledno da voli da pati.. drugačije nije ljubav.. nasmejala se sebi u ogledalo, “ozbiljan problem mala imaš”, i otvori poruku od nesreće..
