Tako je mrgudasta kada se probudi. Moraš da je pustiš, ne voli da joj se obraćaš. Ćuti. Poluzatvorenih očiju, rasčupana u mojoj majici pređe iz spavaće u dnevnu. Samo sedne i ćuti.
Ne daj Bože da joj se obratiš, gleda u jednu tačku i zeva. Namračena, a tako slatka. Gledam je ljutu i pospanu, i još uvek na licu ima tragove mojih sinoćnih poljubaca. Musava je od njih, čini mi se. A ta rasčupana kosa je od mojih ruku umršena. Uplele se u njene uvojke moje šake prošle noći, dok smo vodili ljubav.
Bedra joj prošarana venama koje pulsiraju, vidim i po koju modricu, od mojih stisaka kada me strast ponese. Toliko je jako grlim noću, kao da se bojim da će mi pobeći. Sedi ovde sada, čupava, pospana i ljuta, a meni tako lepa. Ma šta lepa, najlepša. Volim kada se razbuđuje i ako ona tada mrzi ceo svet. Volim je, ćutim i gledam.
Ne diram, samo ćutim i uživam. Još kada se promeškolji u toj mojoj tri puta većoj majici.. A grudi, naziru se i stoje mirne, a mene mame. U nozdrvama mi je još njihov miris. Opiše me sinoć. Gledam je.. samo mi je lenjo uzvratila pogled.. i dalje je namračena.. Mrzi jutra, mrzi kada se razbuđuje. A ja, ja obožavam svako jutro koje mi donosi nju tako mrgudastu..
