Cveće ne volim puno, zašto, ne znam, ali ako moram neko da izaberem, neka bude ruža. Nije to puka klasika, ni ružu nešto baš posebno ne volim, cvet k’o cvet. I šta muškarac ima da voli cveće i da o njemu razmišlja. Ali ružu volim i to ne svaku, već samo jednu vrstu. Onu nežnu, belu. Volim je, jer je bila ispod prozora stare kuće moje bake. Tu je stajala oduvek, čini mi se. Više je ličila na veliki žbun, pun trnja i sitnih belih cvetova. Eee, koliko sam jakni tu pocepao, pa bi me majka tukla posle.
Lopta nekako uvek se tu zavlačila, a ja da je izvadim, i ode jakna. Jos čujem onaj zvuk trnja po platnu. Samo stegnem oči i stegnem zadnjicu za batine. Znam šta me čeka. Ta bela ruža nije me samo cepala, znala je i lopte da buši. Njeno trnje kao da je bilo živo, zabije se u loptu i gotovo, nema je više.
Uh, sećam se, tada sam je tako mrzeo.
Možda zbog nje i ne volim cveće, ko će znati. Svašta mi je ta bela ruža, pod prozorom, radila. Kao kakav neprijatelj, urotila se protiv mene. Celo detinjstvo smo ratovali. A baba je zalivala i nekim čudima prskala, pa je džigljala, čini mi se sve meni u inat, veća i veća bila. Cvetovi beli, a trnje oštro, ma nigde vam nije bilo takvog žbuna. Za kosu me je znala dohvatiti i po licu rasparati. Uh, baš smo se mrzeli..
A danas, eto, nedostaje mi, fali mi tu, na tom mestu, ispod prozora stare kuće. Babe odavno nema, a i žbun se posle nekog vremena predao. Još par godina kako je baka umrla, držala se ta ruža, ali je postajala sve manja i manja, slabila je i ona kao baba. Kada sam došao nekoliko godina kasnije, žbuna više nije bilo.
Samo se poznavao tamni krug na zemlji, gde je nekada stajala ruža. Bilo mi čudno. Falilo mi nešto. Vežete se i za starog neprijatelja, pa vam krivo sto ga nema da vidi kako ste porasli. Voleo bih da sada ako sme odmerimo snage. Vreme ide, a i ja sve češće se vraćam na selo u babinu kuću. Lepo mi tu, odmore i mora odavno sam zamenio seoskom idilom. Samo sad ispod prozora stoji drvena ogradica i tek na nju naslonjena mladica. Nežna i mala, jedna nova bela ruža. Ogradio sam je sa svih strana i prskam je raznim prehranama, a sve češće i dreknem na sinove kad lopta prema njoj krene. Neka je nek raste još koju godinu, pa ćete videti vi, derani, kad vas ščepa njeno trnje. Videće i vase jakne, a bogami i lopte, kako se svaki beli cvet brani.
