Ćuti i nikome ne pričaj o nama, ćuti kao najtišu tajnu. Ne govori, jer ljudi su takvi, ne vole tuđu sreću. Počeće da spore, ogovaraju, da ti objašnjavaju. Da pričaju da nisam za tebe, da ti ne trebam, da ti meni ne ideš i da mi ne pripadaš. Zato ćuti, ćuti o nama. Ne mora svet sve da zna, dosta je što znamo ti i ja. Dosta je što i Bog zna a i mesec mlad.
Dosta su nam oni za svedoke naše ljubavi.
A ti ćuti i ne govori, taji je kao najveću tajnu, jer kažem ti ja, nisu ljudi dobri. Ima nešto zlo i tamno u njima, vole da pokvare. Zato ti samo ćuti, i kada te pitaju spusti glavu, mahni rukom. Čini što hoćeš, pravi se da me ne znaš, mrzi, ogovaraj… samo im ne kazuj.. kumim te i molim.
Ne govori im da mi života bez tebe nema, da jutro džabe osviće, ako se u tvojim očima ne ogledam. Ne govori im da sinoć ti kosu milovah i čelo ljubih. Ćuti, jer ljudi su to, a ne znaš kakve zveri mogu postati, kada samo malo sreće nečije namirišu.
Zato ti i govorim ćuti i nikome ne pričaj o nama.
A kada baš ne budeš mogla više izdržati, ti na neko brdo izađi, pa viči.. Viči koliko možeš, koliko te glas pušta, ali samo vetru i prirodi kazuj. Samo njima iznesi sve iz duše što si o nama morala ćutati. Njima viči i govori sve što ti srce želi, ali opet pazi, da te ljudi neki ne čuju. Jer ljudi su čudni i ne vole kada su dvoje ovakvi kao mi.
Kada su dvoje kao jedno..
