Preneću vam jednu priču koju sam čula pre par godina, bez namere da i jednu kulturu ili veru podižem, a drugu unižavam. Poštujem i volim sve razlike i mislim da nas one baš čine takvim kakvi treba da budemo.
Kao što rekoh, priču sam čula pre par godina i ide nekako ovako…
Vozeći se vozom, jedan Englez i Turčin počeše priču da im vreme prođe. Razgovarali su o mnogo čemu, ali na kraju dotakoše se i teme žena. Nezaobilazna tema naravno. Englez je oštro protestvovao protiv pokrivanja žena u islamu, objašnjavao je da to guši žene, njihova prava. Da nije lepo ograničavati ih.. Žene treba da imaju slobodu..
Gospodin iz Turske je samo slušao i klimao glavom, Englez je sve žustrije branio svoje stavove. “Izvini prijatelju”, prekinu ga Turčin, “možeš li ti da prilaziš svojoj kraljici kada hoćeš, rukuješ se sa njim i pričaš uvek?”
“Naravno da ne, pobogu ona je kraljica, ne možeš joj prići kako ti hoćeš i kada hoćeš. To je kraljica!”- zajapureno je odgovarao Englez. “Naravno da ne može i ne treba! Samo što treba svaku ženu tretirati kao kraljicu!”, mirno reče gospodin iz Turske.
Dugo sam razmišljala o ovoj priči, ali da ne raspravljamo naučite bar nešto, a to je da sve žene u vašem životu vama treba da budu kao što je kraljica Engleskoj!
