Znam da sam loš, ali oprosti bar ovaj put, oprosti molim te. Znam ne zaslužujem, ali još jednu šansu mi daj. Pusti samo da ti objasnim, kažem, ma nisam mislio da će tako ispasti.. nisam hteo. Ma nisam ništa mislio. Stani, pogledaj me, obećavam, samo sada mi još oprosti.
Evo neću više nikada, daj šansu, meni, nama!
Sve znam, po stoti put sam zeznuo i jesam loš sam, ali… Molim te, zbog nas.. Hej, čuješ li, što ćutiš? Reci nešto, je l’ mi opraštaš? Je l’ možemo dalje kao nekada? Pa što ćutiš… reci nešto bar.
Kazi da se slažeš. Znam ljuta si, ali možemo mi to. Možemo dalje. Kriv sam, oprosti. Volim te, znaš da te volim. Čuj volim, obožavam. Po milioniti put izvini, kriv sam. Sve razumem, ali neću, i ne mogu da te izgubim. Shvataš? Razumeš li ti to?
Reci bar nešto..
Mir…
Tišina..
Mirna je..
Ni reč iz njenih usta ne izlazi. Gleda, ali ne u njega već kroz njega. Misli koliko je puta već ovu priču čula. Uzdahnula je duboko i krenula niz ulicu, sneg je promicao. I to prvi sneg u ovoj godini. Pa gde ćeš sada? Ne možeš me ostaviti.. Hej! Sve će biti kao nekada, obećavam. Promeniću se. Volim te! Stani, pa ne možeš otići, hoću da počnemo iz početka. Čuješ me? Ne možeš tek tako samo da odeš!
Mogu i jesam..
