Uh što volim kada sretnem tvoju kumu, bilo u Maxiju ili tržnom centru. Stanem pa je pogledam, a ona spusti glavu. Zna šta si mi učinila, pa je valjda sramota tvoje sramote. Malo i pocrveni, pravi se nevešta, kao ne vidi me. A vidi ona i gleda ispod oka, a ja onako snažno i pravo u nju. Ponekad joj se i nasmešim, a volim i kada je tu porodično, pa joj kažem, “izvinite gospođo, samo da prođem.” A ona, kažem ti, pocrveni, zbuni se i brzinski odgovara “aha, izvolite, izvolite”, ni ne pogleda me tada, obično gleda u zemlju.
Valjda nju sramota tvoje sramote, tvoje izdaje.
A sećaš li se, družili smo se lepo, izlazili svaku noć, pa letovanja u Budvi, pa zimovanja na Zlatiboru. Pa kada sam je smuvao sa mojim drugom Pecom, ej zabavljali su se skoro 6 meseci… Volim kada sretnem tvoju kumu, tad kad vidim nju i kako joj je neprijatno, bude mi lakše.
Znam, nisam kriv, ti si ta koja je varala i udala se u drugom mesecu trudnoće, a da mi nismo ni raskinuli.
Jeste bio sam u Americi i studirao, ali ja mislio da imam devojku kod kuće, koja me čeka. Čeka da dođem sa zadnje godine fakulteta. Otišao sam samo na godinu. Eeej, jednu godinu… Ma duga je godina izgleda, svašta se desi… a ja mislio samo da završim faks pa da nastavimo gde smo stali. Al dobro, ti se udala, rodila… a mi nismo ni raskinuli…
A što volim kad sretnem tvoju kumu, a ona spetlja se i pocrveni, žao mi bude nekada… ali neka bar nek ona crveni kad ti srama nisi imala… A možda i ti crveniš kada ti ona ispriča kako joj se fino u prodavnici obratim, a ona se pravi da me ne poznaje… Ma i namignem joj, mada tek ponekada, jer tu smo u istom kraju, a i da ženi ne padne na pamet da prestane da ide u Maxi zbog nemanja srama svoje kume…
A i mig zbog svih onih noći druženja, zbog zajedničkih odmora, zbog Pece, a i nesuđenog kumstva…
