fbpx

Kontakt

#11 Priča o dve vrlo slične loptice

Znate li priču o dve loptice? Obe su bile bele, jedna je imala roze odsjaj, a druga plavi. Živele su u raju. Anđeli su se igrali sa njima. Loptice nisu trebale ni za šta drugo da služe. Roze loptica je počela da gleda po malo plavu. Plava je veselo skakutala, bila je zadovoljna. Roza joj se sve češće i češće približavala.

Ponekad je i dodirnula.

Gledale su se te dve bele kugle sa svojim odsjajima. Sve češće su dugo gledale jedna u drugu.

Nisu više želele da se anđeli igraju sa njima.

Htele su da što više vremena provode same. Da se gurkaju, dodiruju…

Anđeli su se ljutili, to su bile njihove loptice, i nisu smele da imaju međusobna osećanja. Loptice su trebale da uživaju u raju, ali ne i da rade nešto na svoju ruku. Plava loptica je bila malo naivnija i stalno je slušala rozu. Roza je bila vesela, razdragana, volela je da skakuće i da izaziva plavu. Vrtela se oko nje, dodirivala je…

Jednom plavoj dosadi pa pritisnu rozu čvrsto uz beli zid i poljubi je. Roza kao da je u tom trenutku malaksala, obamrla, predade se cela plavoj loptici.

Anđeli su shvatili šta se dešava, bili su više nego ljuti. Loptice nisu smele to da urade, nisu imale pravo. Razdvojiće ih, pa će se te neposlušne kugle bele svetlosti naučiti pameti. Roza loptica je brzo shvatila šta im se sprema, ali nije htela više ni trena bez plave.

Lako je svojim lukavim pokretima namamila i nagovorila plavu lopticu da pobegnu iz raja.

Plava loptica nije baš bila mudra, a više nego očima vatre i požude je gledala u rozu. Nije joj trebalo dugo da odluči da će je pratiti na svakom njenom putu, makar to bila i propast. Vešto izađoše iz raja, roza je išla prva, a plava nespretno za njom poskakivala. Bile su sretne. Anđeli su ispričali Bogu šta su te dve svetlosne kugle uradile. Bog nije to odobravao, jer su bile namenjene anđelima, ali kada su već odlučile da idu, neka im bude tako. Ali.. da nikada nemaju mira i uvek neka se traže međusobno, jer su se odrekle raja. Uvek nek je jedna brža, druga sporija. Nek jedna bude mirna, a druga nemirna. Jedna tiha, druga glasna. Jedna nek bude levo, druga desno, jedna svetla, druga tamna. Neka budu različite, ali neka se privlače.

A onda kako bi i anđeli bili zadovoljni Bog im reče: “Vi im sada dajte svaki po jedan zadatak, pa kada ih reše, videćemo hoće li moći nazad u raj.”

Anđeli se zamisliše, pa prvi reče “neka između njih budu šume i vode pa neka se traže”.

Drugi dodade “neka ih planine i sunce ometaju da se vide”.

Treći anđeo izgovori “neka ima još loptica između njih, pa da vidimo hoće li se prepoznati.”

Četvrtom bi žao, pa kaže “neka kad sve to prođu i ugledaju jedna drugu osete onu rajsku mirnoću i prepoznaju se…”

Previous article#10 Teške odluke
Next article#12 Ljubav jednog orla

Još tekstova

spot_img

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Pratimo se na Instagramu