Sećaš li se kako si me gledao sinoć, sećaš li se šta si mi pričao? Milovao si me i govorio mi koliko me voliš. Tvoje ruke su klizale niz moje lice, stavljao si mi šake u kosu, grlio jako. Dugo si me držao tako u svom zagrljaju. Osetila sam svaki udah tvoj, i otkucaje tvog srca.
Sećaš li se kako si me sinoć ljubio, dugo i nežno… ljubio si me sa velikom željom i strašću.
Sećaš li se kako sam se smejala i gnezdila, kao mala lasta u svom gnezdu, tako i ja u tvom zagrljaju. Grlio si me celu noć, posle glavu sam naslonila na tvoje grudi. Pričao si mi o nama, našoj budućnosti, sećaš li se? Topila sam se i videla našu kuću, decu i malog psa, onog običnog sa ulice.
Sećaš li se kako smo to sinoć pričali i koliko smo se smejali?
Ležali smo na malom krevetu, zaronio si svoje lice u moju kosu, a rukama jako stiskao i privijao uz sebe. Bilo je savršeno, sećaš li se? Ćutali smo posle, ti si me ljuljuškao i tako uspavao. Sećaš li se kako smo sinoć zaspali zagrljeni? Lepo je bilo, sećaš li se poljubaca, šaputanja da me voliš najviše na svetu? Ne sećaš se… ne… a i kako bi… jer to je sve bilo u mom snu. Sanjah te sinoć opet!
