Hladan znoj joj je odjednom obuzeo telo, noge su joj se odsekle, a ruke zadrhtale. Javna garaža i mrak, i opet taj strah. Godinama ga nije osetila, opet je tu. Jače i nego što je pretpostavila, već je i zaboravila taj osećaj i koliko joj je snage trebalo da skupi i prebrodi ga.
U momentu je pomislila da će pasti u nesvest.
Nevešto je preturala po svojoj tašni, praveći se da joj nije ništa. Nije se usuđivala da podigne pogled. Znala je da je tu samo dva parking mesta udaljen od nje i osećala je da je gleda.
Drhtala je, Zver, tako su ga zvali.
Ali ne zbog onog što je ona znala o njemu, već što su ga kolege poštovale. Znali su da je ekspert u poslu i da boljeg nema. Direktorska pozicija mu je davala veliku moć, ali i znanje. Ljudi u firmi su ga obožavali. Uvek nasmejan i zna da reši svaki problem.
Ravnog pregovarača sa strancima nije mu bilo, Zver, a tako umiljat i fin.
Ali ona ga je znala najbolje i znala je da taj nadimak i ide uz njega. Sećala se svakog njegovog stiska, svakog zakucavanja nje u zid. Sećala se svake izgovorene reči u napadu besa dok je drži svojim snažnim rukama za zglobove. Vratio joj se i onaj osećaj gorčine u grlu dok je gledao prodornim pogledom pravo u oči, a šakama stezao vrat. Trpela je to danima, noćima. Bio je nenormalno ljubomoran i na početku veze nije shvatala u kakav začarani krug je ušla.
Prijao joj je uspešan muškarac, a on je u početku bio vrlo nežan i fin.
Prvih šest meseci veze kao bajka, a onda su krenuli napadi i histerija. U početku je to bilo sporadično, prvo prebacivanje kako se obukla, da joj je prekratka suknja ili da ima previše šminke. Zatim je sledilo optuživanje da flertuje, gleda druge muškarce. I sve to samo onda kada su sami. Kada se završi izlazak ili neka proslava, kada dođu u stan. U društvu uvek fin, galantan, obasipa je zagrljajima, poljupcima.
Nežan i pravi muškarac, zaštitnik.
Kolege su ga hvalile, a žene su joj zavidele. Samo je ona nepogrešivo po njegovom pogledu znala kada je čeka pakao. Pokušavala je da laže sebe da će prestati, da je to sve samo prolazna faza, nalazila izgovore u njegovoj opterećenosti sa poslom, željom da uvek bude najbolji.
Pravdala je uvek sve izlive besa i ljubomore.
Čak je počela i drugačije da se oblači, da vodi računa gde gleda, kako sedi. Sve je činila da njemu ne bi davala povoda. Uzalud, nije vredelo, tražio je i najmanji razlog da se istresa nad njom. Kao da je uživao u tome, kao da mu se sviđao njen bespomoćni pogled, dok je drži naslonjenu na vrata od kupatila i sikće joj u lice. Govorio joj je da neće tolerisati njeno flertovanje sa muškarcima i onda kada bi se samo ljubazno javila komšiji.
Uvek je preispitivala sebe gde greši.
Umeo je da joj se pojavi nenajavljeno u tržnom centru ili kafiću gde je sedela sa drugaricama. One su to komentarisale kako je pažljiv i kako je voli, jer uvek bi tada bio sa osmehom izuzetno fin, pun zanimljivih priča. Nije se dugo zadržavao platio bi račun, nju poljubio u kosu ili obraz onako zaštitnički, devojkama namignuo i otišao.
Padale su sve na njegove fore, a ona je ćutala i puštala ih da veruju u njegovu priču.
Samo je ona znala da je u stvari došao da je proveri. Da proveri da li je govorila istinu i sa kim se nalazila i gde, i naravno kako se obukla i kako se ponaša. Dani su joj postajali sve teži, a noći besane. Želela je da ode iz tog pakla, ali opet se bojala.
Znala je da njegova reakcija neće biti dobra i da joj predstoji haos.
Često je znao da joj kaže ako ga napusti da će je ubiti, naravno kao šaljivim tonom. Ali znala je ona da to nije šala i da bi se zasigurno potrudio da joj zagorča život. Dani su prolazili, a ona je postala samo bleda senka od one devojke. Zatvarala se u sebe, povukla se od svih. Nije niko znao u suštini kako živi, nije ni imala hrabrosti da priča o svojim problemima.
Sve do jedne predvečeri kada je vraćajući se kući sa časa joge uočila njegov auto parkiran par ulica dalje od zgrade gde su živeli. Zastala je i sakrila se iza drveta, ni sama ne zna zašto je to tada uradila.
Videla ga je sa nekom devojkom, mlada lepa, vrlo atraktivna.
Izašla je iz njegovih kola i smejala se. Sve joj je odjednom postalo jasno. Ćutala je par minuta u šoku, a onda ubrzala korak ka stanu. Srce joj je jako lupalo, dlanovi se znojili. Možda je ovo njena karta za izlazak iz pakla. Spakovala je na brzinu stvari, ne sve, samo najneophodnije i stala u stav mirno i čekala. Nije prošlo dugo, čula je ključ u vratima, on je… Ostalo je istorija koje i ne želi da se seća, par modrica, raskrvavljena usna iščašen zglob… ali, bila je slobodna.
Prošlo je mnogo vremena dok nije prestalo sve… ucene, pretnje, strahovi…
Danas, pet godina kasnije, osetila je opet taj isti osećaj, strah i nemoć, ali samo na momenat. Odlučila je i hrabro podigla pogled, gledao je u nju sa istim onim prezirom i željom da je verovatno i tu zakuca za zid garaže. Samo što je ovog puta gledala i ona njega istim tim pogledom, pravo u oči. Trudila se da ne pokaže strah, već samo prezir, ali i dostojanstvo. Jasno joj je bilo da kipti, prepoznavala je kada se budi zver u njemu. Nije posustajala, gledala ga je pravo u oči. Samo je krajem oka videla i onu devojku od onog dana, posle časa joge. Stajala je iza njega, kosa vezana u rep, bez šminke, lice upalo. Ni traga od osmeha.
Bilo joj je žao, znala je kroz šta prolazi…
